• Reklám 1
  • Reklám 2
  • Reklám 3
PC reklám

Istorija nastanka parfema

Reč parfem potiče iz latinske reči „per fumum“ što u prevodu znači kroz dim. Parfemisanje je u početku označavao upotrebu mirisa, koji su svojom oštrinom nadraživali noseve ljudi (tu se pre svega mislilo nam miris tamjana, koji se upotrebljavao kod raznih verskih rituala ili prilikom balsamiranja tela umrlih).

Istorija parfema ima prošlost od više od 5 hiljada godina.
Koliko su u stvari mirisi bili cenjeni u prošlosti pokazuje i činjenica da su prve tkz. "parfeme od tamjana" ljudi koristili u cilju da pridobiju blagonaklonost bogova.

Parfem u pravom smilu reči su počeli da koriste Persijanci, koji su prvi put upotrebili parfem u cilju prikrivanja neprijatnog mirisa tela.
Njihovu tehnologiju pravljenja parfema su dalje unapredili arapi, koji su parfemima dodavali alkohol.
U Germaniji su bili veoma popularni razni preparati od lekovitih biljaka i mirisna vodica od breze.
Inke su koristile razne aromatične ekstrakte sa kojima su vršili balsamiranje mrtvih.
Gore navedeni primeri su samo nekoliko od primitivnih oblika kada se upotrebljavao parfemisanje u raznim životnim prilikama.

Upotreba parfema u obliku u kome se i dan danas koriste se vezuje za 15.vek i za italijanskog parfimera Fragipani-ja, koji je prvi put rastvorio mirisne elemente u „pečenom“ alkoholu.

Od tog perioda, pa sve do danas način pravljenja parfema se stalno menjao kroz istoriju, prilagođavajući se zahtevima kupaca i načinima upotrebe parfema.

Nakon II. svetskog rata su se pojavile prve velike parfemske kuće, koji su mnogo uticali na tržište parfema. Neki od tih kuća su: Arden, Armani, Rubinstein, Dali, Givenchy, Kenzo, Dior itd.

U srednjem veku su parfeme uglavnom upotrebljavali u cilju prevencije raznih bolesti, a isto tako je bila i rasprostranjena njihova upotreba u cilju zadovoljavanja čulnih zadovoljstava.
Iako je crkva strogo osuđivala alkimiste, krstaški ratovi i krstaški vitezovi su u velikoj meri doprineli pojavi novih tehnika za pravljenje parfema. Ove tehnike su dospeli u Evropu sa istoka, pa su tako i Evropski alkimisti, po uzoru na kineze i arape počeli da upotrebljavaju etil alkohol i destilaciju tokom pravljenja parfema.

Verovalo se da prijatni mirisi imaju dezinfekciono dejstvo i daju zaštitu od raznih epidemija. Ovo je bio jedan od razloga,zbog koga su bogataši sa sobom često nosili tkz. mirisne loptice koji su bili napunjeni sa mošusom i mirisnim voskom.

Popularnost mirisa je počeo raste i polako se pretvorio u sastavni deo jednog sasvim novog stila života.
I pored zabrana i strogih kazni od strane crkve, žene i muškarci su se ipak veoma često prepuštali čulnim zadovoljstvima uranjajući i uživajući u prijatnim mirisnim kupkama.

Renesansa je donela nove poglede na svet na svim područjima života.
Brz napredak nauke, uticao je i na razvoj hemije kao nauke, pa su recepti i proizvodi alkimista polako bivali potisnuti iz upotrebe.
Razvoj naučnih disciplina u svim sferama uticalo je i na potrebu ljudi za većim znanjem. Usledilo je doba putovanja i osvajačkih pohoda. Vasco de Gama, Columbus, Magelan su samo neki od poznatih imena iz tog doba.
Svaki od ovih slavnih avanturista se vratio sa svog putovanja sa nekom novom biljkom, kao npr.: kakao, vanila, balsam iz Perua, duvan, biber, karanfilić, kardamon.

Kako se na tržištu pojavljivao sve više aromatičnih biljaka, španski i italijanski kreatori parfema su počeli masovno da napuštaju svoje domovine i odlaze u Pariz, kako bi tamo dalje razvijali svoje znanje i otvorili svoje prodavnice parfema.
Popularizacija mirisa je najpre počela prodajom naparfemisanih rukavica, koji su veoma brzo postali popularni širom Francuske.

U vreme klasicizma kult parfema je dostigao svoj vrhunac u Versailles-u.
Proizvođači rukavica i parfema su se udružili u cehove i tako zajedno su dalje unapređivali svoje znanje. Versailles je postao glavni grad mode i kozmetike.
Kako je u to vreme bilo moderno da se ljudi ne kupaju, uglavnom se koristilo mnogo mirisnih supstanci kako bi se prikrili neprijatni mirisi.

Doba prosvetljenja je doba koga karakterišu najrazličitije frizure, make-upovi, parfemi, kao i strogo praćenje najnovijih modnih trendova.
Koliko se mnogo vodilo računa o estetskim vrednostima, govori i činjenica o tome da se dvor Luja 15. zvao „dvorom parfema“, gde je dnevno menjanje parfema postalo obavezno.
Higijena je ponovo postala moderna i sve se više obraćalo pažnje na to da se prave veoma kvalitetni parfemi od najraznovrsnijih komponenti.
Koristeći se ovakvim idejama, prve parfemske kuće su počele dobro da zarađuju. Hemičari parfemske kuće Grasse su uspeli da usavrše tehniku stvaranja eteričnih ulja i tehniku destilacije, pa je u Kelnu parfimer Jean-Antoine Farina plasirao svoj prvi parfem na tržište pod nazivom „Eau de Cologne“.

Za vreme vladavine Napoleona su bili moderni senzualniji i blaži mirisni tonovi. Dobro je poznato da je Napoleon veoma voleo masažu sa eau de Cologne, koji se svakako smatra jako prijatnim i laganim mirisom.
Britanci ponovo uvode mirisne kupke u modu.
Ovo je doba kada vlada romantična atmosfera i senzualnost u krugu žena, koje gube interesovanje za jakim mirisima.

U modernom dobu 19. veka tržište parfema je počeo sve više da se orijentiše prema ženama srednje dobi. Kreirani su i prvi sintetički mirisi. U drugoj polovni 19. veka je porasla potražnja za sofisticiranijim mirisima, počela je trgovina luksuznim preparatima, a pravljenje parfema je dignut na nivo umetnosti. Kreirani su novi orginalni mirisi kao npr.: kumarin, heliotropin, vanila i prvi aldehidi, koji su se pravili sasvim novim hemijskim postupcima. Time je započela revolucija mirisa u oblasti moderne industrije pravljenja parfema.

Godine 1900 je na tržište plasiran parfem „Belle Epoque“ u predivnoj ambalaži, koji je odmah postao luksuzni proizvod.
Ovaj period karakteriše nastajanje parfema poput: Art Nouveau i Lalique.
U Americi se pojavljuju poznata imena kreatora parfema: Elizabeth Arden i Helene Rubinstein.

1920-1930. godine su bile godine promena. U ovom periodu su pre svega preovlađivali svežiji mirisi, koji su bili sastavljeni od aldehida.

U `50-tim godinama mirisi su izgubili image eksluzivnosti.
Na tržištu se pojavljuje i prvi muški eau de toilette, kao i prvi američki parfem.

U daljim periodima su se mirisi parfema i njihova jačina prilagođavali trenutnim društvenim i ekonomskim odnosima.